Ко год мисли да у овој причи има добрих људи тај се грдно вара. Овде би свако отерао свакога у банкрот, само да може. Три су играча: Америка, Русија и Саудијска Арабија.

Цену одређује Саудијска Арабија. То јест ОПЕК, али то му дође исто. И како они то раде? Лако. Помоћу славине. Кад заврну – цена порасте. Рецимо, као 1974. године, када су учетворостручили цену нафте за свега два месеца. Или је одврну, као сада, па за годину дана оборе цену са 110 на 60 долара по барелу. Али, зашто?

Две су теорије. Једна каже – Саудијска Арабија жели да истера америчке нафташе из бизниса. А то има смисла, погледајте графикон: Америка већ производи највише на свету, а производња им расте пет-шест или десет пута брже него главним конкурентима. И то све захваљујући новој технологији за производњу нафте из уљаних шкриљаца, која је рентабилна, већ при цени од 70 долара по барелу. И шта? Кад Арапи спусте цену испод седамдесет, одоше шкриљци у банкрот, и готово.

Други кажу – нема то везе. Америка је натерала ОПЕК да обори цену нафте и тако отера Русију у банкрот. Јер то Европа очигледно не уме да уради. Упркос великој причи о санкцијама, Немци ту од првог дана воде двоструку игру. А тек Французи... Те дигоше руке Американци од оваквих савезника и окренуше се за помоћ Арапима.

Руси мисле да је баш то у питању. Није им ово први пут, каже Николај Патрушев из руског Савета за националну безбедност. Исту ствар су Американци урадили пре три деценије, кад је Бжежински притиснуо Арапе и цена нафте пала, због чега се Совјетски Савез распао као кула од карата.

Има и то смисла. Кад нека привреда не ваља, као руска (или наша, на пример), сваки јачи удар може да буде фаталан. Зато што нема институција. Има само један вођа, неколико тајкуна и маса обесправљеног народа. Сви сем вође на кризу реагују тако што је још продубљују. Хоћете пример? Ево: у Америци је бензин данас јефтинији од млека. А Интерфакс шаље вест: „Путин бесан: како може у Русији бензин да поскупљује, а нафта у свету појефтинила?”

Ево како може: бензин поскупљује зато што рубља губи вредност, а руска пословна елита диже цену бензина очекујући даљу девалвацију рубље. Мало да зараде, а мало да остане за покривање макар дела губитака који су их снашли. Јер, ма колики да су губици, Русија неће затворити ниједан извор нафте. Како да затворе, кад им нафта и гас доносе седамдесет одсто извозне зараде и преко половине прихода у државном буџету!

Ни девизне резерве од 428 милијарди долара неће Русији бити од превелике помоћи. То јест, могле би да буду да Саудијска Арабија нема скоро двоструко више (743 милијарде). А има свега двадесет милиона душа да прехрани из буџета. Па ви видите колико који играч у овој причи може да издржи.

И то је основни проблем: зашто је Русија изабрала да уместо развијене привреде која се простире преко целог континента постане Саудијска Арабија, земља са три велика града и неколико густо насељених пустињских оаза? Саудијска Арабија, геополитички гледано, и није могла боље од онога што је урадила. А Русија није могла горе.

Русија се данас жестоко љуља и сада je у ствари сасвим свеједно да ли страда као жртва америчког хладног рата – или као колатерална штета у ценовном рату ОПЕК-а против америчких прерађивача уљаних шкриљаца. Сад је важно само да се све ово што пре заврши.

Сва је прилика да ће тако и бити. Ако је прва теорија тачна, Саудијска Арабија ће убрзо одустати од рата против америчких нафташа, јер се испоставило да највећи број њих може да вади нафту из шкриљаца не по цени од 70 долара по барелу, како су говориле прве процене, него чак и по цени од 35 до 40 долара и притом да власник заради десет одсто профита! Толико да спусти цену нафте, то чак ни Саудијска Арабија не може себи да приушти. Ако је друга теорија тачна, да се све ово одвија по америчком налогу, ни тада прича не може да траје много дуже. При постојећој цени нафте, већина земаља ОПЕК-а ће отићи у банкрот пре него Русија – па ће се ОПЕК распасти. А то свакако није био циљ, па се то неће ни десити.

Која год да је теорија тачна, открило се колико је Русија рањива. Као и то да њена одбрана од банкрота није под земљом, у залихама црног злата. Већ је у институцијама и људима који слободно доносе одлуке. Избор је на Русији да се реформише и активира свој стомилионски људски капитал, или да сутра тражи неког новог Бжежинског кога ће оптужити за банкрот. Шта вам се чини, шта ће Русија изабрати?

*Професорка Економског факултета Универзитета у Београду